Ne lutaj po pustinji

Stari zavet oslikava živopisnu sliku onih koji su ostali u pustinji, onih koji su imali šansu da uđu u Obećanu zemlju.

Mi takođe imamo moderne “lutalice u pustinji”: ljude koji odbacuju nepopularne delove Svetog Pisma kako bi mogli istraživati pustoš ljudskog razumevanja (Izreke 3:5-6).

Želim da vas pozovem da im se ne pridružite. Molim vas dragi hrišćani, ostanite na putu Svetog Pisma. Sigurnost ćemo pronaći samo prebivajući u Božijoj Reči (Psalam 37:3).

Lutanje po pustinji počinje sa laži “ne sudi”, dve reči izvučene iz konteksta, kako bi se ukorili hrišćani koji pravilno sude stvari prema biblijskim zapovestima.

Što duže ljudi ostaju u ovoj pustinji, to više izmenjuju Pismo, sve dok ne stvore Isusa koji je svačiji obožavatelja a ničiji Gospod.

Jevrejima 3:7-19 nas upozorava u vezi lutanja po pustinji:

“Gledajte, braćo, da ne bude kad u kome od vas zlo srce neverstva da odstupi od Boga Živoga; Nego se utešavajte svaki dan, dokle se danas govori, da koji od vas ne odrveni od prevare grehovne; Jer postadosmo zajedničari Hristu, samo ako kako smo počeli u Njemu biti do kraja tvrdo održimo;...”

Glasovi onih koji lutaju divljinom postaju sve jači, ali Božija Reč će prevladati (1.Korinćanima 3:18-20).

“Ex-hrišćanski” autori, govornici i učitelji su lutalice pustinjom sa ogromnim brojem sledbenika.

Ako želite da razumete 7 glavnih pitanja koja razdvajaju “ex-hrišćane" i hrišćane koji veruju u Bibliju, preporučujem vam da pročitate moj članak “Skitnice u pustinji”.

Dodatni korisni izvori za njihovo razumevanje, i kako se nositi sa njima su:

Ozbiljna greška “hrišćanskih feministkinja” (Sara Bessey)

Kada ljudi napuste veru (Josh Harris)

-----------

Original: Don't Wander in the Wilderness

Prevela: Natalija Gašparić

Ako ti se dopala ova crtica, registruj se na naš besplatni bilten na desnoj strani bloga, i dva puta nedeljno ćeš primati sveža jednominutna ohrabrenja na mail

Kada Bog čeka i kada vija

Priča o bludnom sinu je treća od tri parabole u ​​evanđelju po Luki 15, koja otkrivaju Božje srce za izgubljene.

U prve dve priče, pastir juri za izgubljenom ovcom, a žena pažljivo traži izgubljeni novčić. Hrist je došao da traži i spase izgubljene, i ove priče nas inspirišu da činimo isto (Luka 19:10; Matej 28:18-20).

Ali je treća priča drugačija. Sin ne luta kao izgubljena ovca niti se bezbrižno valja ispod stola kao izgubljeni novčić. On bira da ode, i zato ga otac ne juri.

Postoje slučajevi kada ljudi namerno odbacuju svoje voljene i svoju hrišćansku pozadinu. U stvari, trenutno postoji veoma veliki broj “odbeglih” koji upravo to rade (bivši hrišćani).

Da bi se mogli vratiti, prvo moraju doći do kraja svog “ja” i prepoznati svoje duhovno siromaštvo. Otac bludnika je to razumeo.

Bludni sin je morao da iskusi posledice svojih grehova bez očeve pomoći da bi se prizvao k svesti i urazumio.

Dakle, ako imate voljene koji su namerno odbacili svoju veru, molite se i čekajte. A kada se vrate, budite spremni da im potrčite u susret!

Ova crtica može pomoći u periodu čekanja da se “odbegli” vrati … ili iz nekog drugog razloga: Treba nam: strpljenje.

-----------

Original: When God Waits and When He Chases

Prevela: Natalija Gašparić

Ako ti se dopala ova crtica, registruj se na naš besplatni bilten na desnoj strani bloga, i dva puta nedeljno ćeš primati sveža jednominutna ohrabrenja na mail

Da li hrišćni treba da slave Noć veštica?

Kada sam postala hrišćanka, počela sam osećati nelagodnost u vezi s Noći veštica (Halloween).

Neki ljudi kažu da svi hrišćanski praznici imaju paganske korene. Proučavala sam tu tvrdnju i otkrila da je zasnovana na pretpostavkama, a ne na samim činjenicama.

Ali paganska veza Noći veštica je jasna (izvor - tekst na engleskom jeziku). I dalje ima okultnu temu sa dekoracijama koje prikazuju veštice i okultne simbole.

Nekoliko godina nisam bila sigurna kako da se nosim sa ovom nelagodnošću. Izbegavala sam demonske elemenate praznika i trudila sam se da ga proslavim nenametljivo.

Međutim, kada su moja deca krenula u nižu osnovnu školu, moj muž i ja smo se osećali sve neprijatnije što smo im dozvolili da obučeni u kostime idu od kuće do kuće da bi skupljali slatkiše.

Ali smo se mučili kako da objasnimo našu odluku nespasenim komšijama koje su nas pitale zašto ne slavimo ovaj “tako simpatičan događaj za decu”.

Za hrišćanina, postoje četiri stvari koje moramo uravnotežiti:

1. Rimljanima 14 nam kaže da budemo oprezni i da ne sudimo o stvarima koje nisu jasno pomenute u Svetom pismu. Iako hrišćani nikada ne bi trebalo da odobravaju ništa okultno, većina hrišćana koji slave Noć veštica izbegavaju okultne simbole i tradicije.

2. Ali Rimljanima 14 nam takođe govori da budemo oprezni šta odobravamo. Ne živimo isključivo za sebe, zato moramo razmotriti kako bi naše slavlje Noći veštica moglo uticati na druge.

3. Čak i ako je nešto “bezopasno”, 1.Korinćanima 10:23 nam kaže da možda neće biti korisno.

4. A Efežanima 5:11 i 2.Korinćanima 6:14-18 nam govre da nemamo udela u ničemu što je zlo, okultno ili pagansko.

Podstičem vas da se pomolite za svaku od ovih tačaka pre nego što donesete odluku o Noći veštica.

-----------

Original: Should Christians Celebrate Halloween?

Prevela: Natalija Gašparić

Ako ti se dopala ova crtica, registruj se na naš besplatni bilten na desnoj strani bloga, i dva puta nedeljno ćeš primati sveža jednominutna ohrabrenja na mail

Ona jedna stvar koja uvek uništi međuljudkse odnose

Sebičnost ubija odnose.

Zato ima tako mnogo razvoda, slomljenih prijateljstava i otuđenja unutar porodica, roditelja i dece.

Ako želimo zdrave međuljudske odnose, onda moramo biti osetljivi na tuđe potrebe, želje i interesovanja, a ne samo na sopstvene.

To nam nije urođeno. Zato nas Filipljanima 2:3-4 podseća:

“Ništa ne činite uz prkos ili za ispraznu slavu, nego u poniznosti neka jedan drugoga smatra većim od sebe! Ne gledajte svaki na svoje, nego i na ono, što je drugih!”

To ne znači da poričemo svoje istinske potrebe da bismo služili sebičnim željama drugih ljudi. Nego to znači da stavljamo potrebe drugih iznad svojih sebičnih želja. I da naši životi odražavaju plodove Duha: “ljubav, radost, mir, strpljenje, dobrotu, milosrđe, vernost, krotost, uzdržanje” (Galaćanima 5:22-23).

S vremena na vreme trebalo bi da preispitamo svoje odnose i pitamo Boga da li dajemo sve od sebe da uzmemo u obzir potrebe i želje drugih.

Pogledajte još:

Da li je naš cilj da budemo sretni u životu? 

6 načina na koje se pokret za promovisanje samopoštovanja suprostavlja Svetom pismu

-----------

Original: The One Thing that Always Damages Relationships

Prevela: Natalija Gašparić

Ako ti se dopala ova crtica, registruj se na naš besplatni bilten na desnoj strani bloga, i dva puta nedeljno ćeš primati sveža jednominutna ohrabrenja na mail

Nedostatak saosećanja

Saosećanje znači “osećati tuđu bol” čak i ako nikada nismo iskusili tu vrstu situacije.

Bez saosećanja, skloniji smo da povredimo druge i manje smo skloni da se izvinimo. Skloniji smo da razmišljamo kako drugi utiču na to kako se osećamo, a manje smo skloni da razmišljamo kako mi utičemo na to kako se oni osećaju.

Nažalost, nedostatak saosećanja je rastući problem u svetu gde se samopoštovanje visoko kotira.

Međutim, saosećanje je važno za Boga:

“Ništa ne činite uz prkos ili za ispraznu slavu, nego u poniznosti neka jedan drugoga smatra većim od sebe! Ne gledajte svaki na svoje, nego i na ono, što je drugih! Nosite bremena jedan drugog, i tako ćete ispuniti zakon Hristov. Jer ako ko misli da je nešto, a nije ništa, taj sebe obmanjuje.” Filipljanima 2:3-4 i Galaćanima 6:2-3

Kada neko pati, čak i ako nas je taj neko uvredio, važno je da pokušamo da se stavimo u njihovu situaciju i razmotrimo sa kojim izazovima se mogu suočavati.

Zamolimo Boga za pomoć da razvijamo biblijsko saosećanje.

-----------

Original: Lack of Empathy

Prevela: Natalija Gašparić

Ako ti se dopala ova crtica, registruj se na naš besplatni bilten na desnoj strani bloga, i dva puta nedeljno ćeš primati sveža jednominutna ohrabrenja na mail

Boga zvati “Abba Tata” - Galaćanima 4:6

Moja mama je ceo svoj život svog oca zvala “Tata”, čak i kada je bila baka.

Ona nije bila decenijama “zavisna” od svog zemaljskog oca, ali ga je zvala “tata” time iskazujući poštovanje, ljubaznost, privrženost i čast kao njegovo dete.

Isto je tako i sa upotrebom “Abba”.

“Jer ne primiste duh ropstva, opet da se bojite; nego primiste Duh posinački, kojim vičemo: Abba, Oče! Ovaj duh svedoči našem duhu da smo deca Božija.” Rimljanima 8:15-16

Abba se prevodi kao “tata“ ili “tatica” – kao izraz nežnosti i detinje zavisnosti. Takođe ga nalazimo u Galaćanima 4:6 i Marku 14:36.

Bog je izabrao da se prema nama odnosi kao savršen Tata koji nam, poput dobrih zemaljskih očeva, daje stvari koje su dobre za nas (Matej 7:7-11), s ljubavlju nas disciplinuje (Jevrejima 12:4-11), saoseća se nama (Psalam 103:13) i brine o nama (Matej 6:26).

Kada postanemo hrišćani, imamo Boga koji nam je toliko pristupačan da ga možemo nazvati “Tata” (Galaćanima 4:6). To mi je neverovatno!

-----------

Original: Calling God "Abba Father" - Galatians 4:6

Prevela: Natalija Gašparić

Ako ti se dopala ova crtica, registruj se na naš besplatni bilten na desnoj strani bloga, i dva puta nedeljno ćeš primati sveža jednominutna ohrabrenja na mail