Moj muž i ja nismo pametni investitori...
Kada su mi roditelji umrli, nasledila sam nešto novca. To nam je dalo priliku da radimo volonterski hrišćanski rad u inostranstvu nakon što se moj muž penzionisao iz vojske. Vojna penzija mog muža je bila dovoljna za naše životne troškove ako smo bili pažljivi sa novcem, a moje nasledstvo od mojih roditelja koji su preminuli platilo je dodatne troškove.
Ali nikada nismo uložili moje nasledstvo i smatrali smo da nismo dobri upravnici. Molili smo se šta da radimo i osećali smo da treba da uložimo novac u neke sigurne investicije. Naš jedini uslov je bio da one budu moralno i finansijski konzervativne. Tako smo napravili ulaganje akcija i odleteli nazad u Budimpeštu.
To je bilo mesec dana pre pada berze u jesen 2008. Srca su nam potonula dok smo sedeli u našem stanu u Budimpešti i shvatili da smo izgubili veliki deo naše budućnosti. Nismo znali šta da radimo, a drugi su nam govorili da se držimo... da će stvari biti bolje. Ali nisu. Naša penziona ušteđevina je samo opadala...i opadala...i opadala.
Kada smo se sledeće godine vratili u Sjedinjene Države, osetili smo da je vreme da nešto uradimo. Ako bismo i dalje gubili novac, mogli bismo da ugrozimo penzionerske godine. Bili smo u kasnim pedesetima i dugo smo bili nezaposleni jer smo radili misijski posao. Zato smo se ponovo pomolili i osetili da treba da povučemo akcije koje su nam još ostale na berzi. To je značilo da je naš gubitak trajan, ali smo osećali da više ne možemo da se kockamo.
Nekoliko meseci kasnije berza je počela da se oporavlja. Na kraju se oporavila do tačke u kojoj bismo imali mnogo manje gubitke da smo svoj novac ostavili u akcijama.
Imala sam svoje poteškoće i iskušenja, i volela bih da mogu da kažem da me nikada nisu uznemirile, da je moj trenutni odgovor bio da verujem Gospodu. Ali ponekada na neko vreme zaglavim u neverici i samosažaljenju, fokusirajući se na okolnosti umesto na Boga.
Još uvek mi ponekada bude pomalo muka u stomaku kada razmišljam o lancu finansijskih događaja tokom tog vremena, ali sam sve to uglavnom pustila, verujući da Gospod zna šta je najbolje za nas i da može da iskoristi svaku okolnost za naše dobro.
Možda nismo čuli Gospoda kada smo se molili o ulaganju i/ili povlačenju novca. Ali kako su godine prolazile, počela sam da osećam da je možda Bog želeo da doživimo ovaj gubitak da bismo pročistili svoju veru (1.Petrova 1:1-9). Ne znamo zasigurno, ali znamo da je Bog dobar. I On nas je finansijski blagoslovio na mnogo načina otkako se ovo dogodilo.
Naučila sam napamet poslednju polovinu Avakuma 3 kada sam bila nova u veri, i uvek sam je imala „sakrivenu u svom srcu“ (Psalam 119:11). Sklona sam da se uznemirim kada se nešto teško desi, ali na kraju princip u ovim stihovima utiče na moje misli i moje srce, i shvatam koliko sam neverovatno blagoslovena što me Gospod voli.
Verujem da nam je Bog pomogao da moj muž i ja imamo dobar odnos prema novcu.
Molim se da se uvek sećam – bez obzira šta se dešava u mom životu – da mogu da se radujem svom Spasitelju jer je On moja snaga i moja radost.
“Iako smokva ne cveta
I neće biti ploda na lozi,
Plod maslina propada,
A polja ne daju hranu,
Mada će ovce biti odsečene od tora,
I neće biti goveda u oboru,
Ipak ću se radovati u Gospodu,
Ipak ću se radovati u Gospodu,
Radovaću se u Bogu spasenja moga,
Bog Gospod je snaga moja!”
Amin!
-----------
Prevela: Natalija Gašparić
Ako ti se dopala ova crtica, registruj se na naš besplatni bilten na desnoj strani bloga, i dva puta nedeljno ćeš primati sveža jednominutna ohrabrenja na mail
