Može li hrišćanin nastaviti da živi u grehu?

Kada hrišćani koriste reč “Gospod”, to je više od imena. To je objava da smo Hristu prepustili vlast nad svojim životima.

“...niste svoji? Jer ste kupljeni skupo.” 1. Korinćanima 6:19-20

Zato 1. Jovanova 3:6 kaže: “Ko god u njemu stoji ne greši. Ko god greši, ne vidi ga niti ga pozna.”

Nećemo biti bezgrešni sve dok ne vidimo Isusa licem u lice, ali nas naši gresi tište a ljubav prema Hristu nas podstiče na promenu (1. Jovanova 3:2–3).

Baš zato 1. Korinćanima 6:9-11 kaže: “Ne varajte se: ni bludnici, ni idolopoklonici, ne preljubočinici, ni mekušci, ni pederasti, ni lupeži, ni grabljivci, ni pijanice, ni opadači, ni razbojnici, neće naslediti carstva Božjeg!”

Ovo nisu jednostavno gresi. To su grešni stilovi života.

Iskreni hrišćani mogu pasti u greh, ali ne mogu živeti u njemu.

Ako vam neko kaže drugačije, podelite s njim Rimljanima 6:1-2:

“Što ćemo dakle reći! Zar da ostanemo u grehu, da se milost umnoži? Bože sačuvaj! Kako možemo mi koji smo umrli grehu, još živeti u njemu? ”

🎔🎔🎔🎔🎔🎔🎔🎔🎔🎔

Dodatni uvidi

Ako je Hrist naš Gospod:

1. Mi smo Mu poslušni.

Jovan 14:21: “Ko ima zapovesti moje i drži ih, taj je onaj koji me ljubi. A ko mene ljubi, toga će ljubiti Otac moj, i ja ću ga ljubiti i javiću mu se.”

Rimljanima 12:1-2: “Molim vas, dakle, braćo, milosti Božje radi, da date telesa svoja u žrtvu živu, svetu ugodnu Bogu: (to da bude) vaša razumna služba Bogu! I ne budite kao ovaj svet, nego se promenite obnovljenjem svoga duha, da kušate šta je volja Božja, (šta je) dobro, ugodno i savršeno.”

2. Naša pobožnost je i iznutra i spolja.

2.Timoteju 3:1-5: “Ali ovo znaj, da će u poslednje dane nastati teška vremena: ljudi će biti samoživi, srebroljupci, hvališe, ponositi, hulnici, nepokorni roditeljima, neblagodarni, bezbožni, neverni, klevetnici, neuzdržljivci, svirepi, neprijatelji dobrih ljudi, izdajnici, nagli, naduveni, koji više mare za slasti nego za Boga, Koji imaju obličje pobožnosti, a sile su se njezine odrekli; i ovih se kloni!”

Matej 7:22-23: “Mnogi će reći meni u onaj dan: Gospode! Gospode! Nismo li u ime Tvoje prorokovali, i Tvojim imenom đavole izgonili, i Tvojim imenom čudesa mnoga tvorili? Tada ću im izjaviti; Nikad vas nisam poznavao; idite od mene, zlotvori! ”

3. Drugima iskazujemo ljubav i opraštanje.

Matej 6:15: “ali ako ne oprostite ljudima, ni Otac vaš neće oprostiti vama greha vaših.”

1. Korinćanima 13:2: “I ako imam proroštvo i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu veru, da i gore premeštam, a ljubavi nemam, ništa sam.”

4. Ne stidimo se evanđelja.

Rimljanima 1:16: “Jer se ne stidim evanđelja, jer je sila Božja na spasenje svakome, koji veruje,...”

Marko 8:38: “Jer ko se mene i mojih reči stidi u rodu ovom preljubotvornom i grešnom, toga će se i Sin čovečji stideti kad dođe u slavi Oca svoga sa svetim anđelima.”

-----------

Original: Can a Christian Continue in Sin?

Prevela: Natalija Gašparić

Ako ti se dopala ova crtica, registruj se na naš besplatni bilten na desnoj strani bloga, i dva puta nedeljno ćeš primati sveža jednominutna ohrabrenja na mail

Maskirane laži: Bezuslovna ljubav

Kada kažem: “Božja ljubav je bolja od bezuslovne”, obično nailazim na skeptične poglede. Mnogi (većina) ljudi smatraju da je nazivanje Božje ljubavi bezuslovnom najveći mogući kompliment. Ali to nije tako.

Pisala sam o ovome i ranije, ali je važno ponovo se osvrnuti na to jer je duboko ukorenjeno u hrišćanskom poimanju.

Bezuslovno znači “ne podleže nikakvim uslovima“. Ako kupimo nešto sa “bezuslovnom garancijom“, prodavac će to zameniti ili popraviti bez obzira na to koliko i na koji način je oštećeno.

Ako imamo bezuslovan brak, neće nam smetati ako naš supružnik ima vanbračne veze ili nas tuče.

Kada bi Bog voleo bezuslovno, svi bi otišli ​​u raj, imali iste nagrade i nikada ne bi bili kažnjeni. Bog bi prema serijskim ubicama i mučenicima osećao potpuno isto. Isus nikada ne bi rekao:

“Ko voli oca svog ili mater više nego mene, taj nije mene dostojan. I koji ne uzima krsta svoga i ne ide za mnom, nije mene dostojan.” Matej 10:37-38

Svako je vredan ako je ljubav bezuslovna.

Možda bismo želeli bezuslovnu garanciju, ali samo bi zli ljudi želeli Boga bez merila dobrote, svetosti i pravde.

Zapanjujuće je kako hrišćani tako uporno brane reč koja je u suprotnosti sa Svetim pismom. Božja reč nam mora biti na prvom mestu. Nijedna grčka ni hebrejska reč u Svetom pismu ne nosi značenje “bezuslovno”, niti se taj izraz može naći u bilo kom verodostojnom prevodu.

Božja ljubav je bolja od bezuslovne.

✞✞✞

Sedmo poglavlje knjige Maskirane laži (Lies in Disguise) detaljno objašnjava sekularno poreklo izraza “bezuslovna ljubav”.

Nudi brojne biblijske stihove koji tačno definišu Božju ljubav (2. Timoteju 2:15). Objašnjava pravo značenje grčke reči agape.

Takođe objašnjava mnoge jeresi koje su proizašle iz definisanja Božje ljubavi kao bezuslovne.

-----------

Original: Lies in Disguise: Unconditional Love

Prevela: Natalija Gašparić

Ako ti se dopala ova crtica, registruj se na naš besplatni bilten na desnoj strani bloga, i dva puta nedeljno ćeš primati sveža jednominutna ohrabrenja na mail

Poruka o izlečenju u 1. Timoteju 5:23

Bog je božanski iscelitelj. Lično sam iskusila Njegovu isceliteljsku moć.

Međutim, Sveto pismo ne obećava da će svaki hrišćanin biti isceljen od svake bolesti ovde na zemlji.

Na primer, u 1. Timoteju 5:23 Pavle kaže Timoteju: “Više ne pij (samo) vode, nego pij pomalo vina zbog stomaka svoga i svojih čestih bolesti.”

Ovaj savet, sadržan u jednoj rečenici, bio je božanski nadahnut i sačuvan kroz istoriju radi dobrobiti novozavetnih hrišćana.

Ovaj odlomak ne uči da bi svi hrišćani sa stomačnim tegobama trebalo da piju vino umesto da traže isceljenje, već uči da će neki pobožni ljudi od vere ipak imati zdravstvene probleme ovde na zemlji.(1)

Pavle je bio apostol i Bogom nadahnut učitelj, poznat po tome što je razotkrivao zablude bez straha od ljudi.

Pa ipak on ne kaže Timoteju da će biti isceljen ako ima više vere. Zapravo, pohvalio je Timotejevu veru i karakter (Filipljanima 2:19-22; 2. Timoteju 1:5).

Kada sagledamo sve biblijske odlomke koji govore o isceljenju na zemlji, jedini zaključak do kojeg možemo doći jeste da Bog zna šta radi, ali da tu ipak postoji određena tajna.

------------------

(1) Baš kao što ovaj odlomak ne otkriva celu priču o isceljenju, tako to ne čini ni bilo koji drugi odlomak. Da bismo imali tačan pogled na isceljenje, moramo znati šta cela Biblija uči, a ne samo neke delove i parčiće.

-----------

Original: A Message About Healing in 1 Timothy 5:23

Prevela: Natalija Gašparić

Ako ti se dopala ova crtica, registruj se na naš besplatni bilten na desnoj strani bloga, i dva puta nedeljno ćeš primati sveža jednominutna ohrabrenja na mail

Razmišljanje o Josifovom primeru

Nedavno sam se probudila sa gorkim mislima, prisećajući se nepravde koju mi je nanela bliska osoba i vodeći rasprave s njom u svojim mislima.

Strašno je probuditi se “toksično”.

Kada sam to shvatila, zarobila sam svoje misli i počela da razmišljam o jednom od svojih heroja – Josifu.

Trpeo je veliku surovost od svoje braće, ali im je oprostio, pomagao im, pa im se čak i ljubazno obraćao. Znao je da je na Bogu da se obračuna s njima (1. Mojsijeva 50:19) i da Bog koristi grešnike za dobrobit Svoje dece (1. Mojsijeva 50:20).

Ne verujem da je Josif duboko verovao svojoj starijoj braći(1), niti ih je favorizovao kao što je to činio sa Venijaminom, koji ga nije izdao (1. Mojsijeva 43:34 i 45:22).

Ali on nikada nije pokušao da im uzvrati za njihovu okrutnost. Znao je da je to Božji posao. Umesto toga, uzvratio je dobrim za zlo koje su mu naneli (1. Mojsijeva 50:21).

Da li se suočavaš sa nepravdom? Pridruži mi se u traženju Božje pomoći kako bismo sledili primer našeg brata Josifa.

------------------------------

Za još razmišljanja o Josifovoj neverovatnoj veri:
Bog koristi loše ljude

Nameravali ste da mi naudite

(1) Postoji dobar razlog za verovanje da se Josifova braća nikada nisu istinski pokajala. Sveto pismo, čini se, otkriva da su se pokajala iz straha od posledica, a ne zbog žaljenja zbog onoga što su učinila Josifu, a to nije istinsko pokajanje (1. Mojsijeva 50:15–17).

-----------

Original: Pondering the Example of Joseph

Prevela: Natalija Gašparić

Ako ti se dopala ova crtica, registruj se na naš besplatni bilten na desnoj strani bloga, i dva puta nedeljno ćeš primati sveža jednominutna ohrabrenja na mail

Kada jedan stih vodi ka drugom, a zatim i ka trećem...

Da li vam se ikada desilo da počnete da čitate jedan odlomak iz Biblije, pa vas on podseti na drugi, a zatim i na treći?

To mi se desilo jedno jutro kada sam čitala Galaćanima 1:4: “koji je dao sebe za grehe naše, da nas izbavi od sadašnjega sveta zloga, po volji Boga i Oca našega,”

Ovo je doprlo do mog srca jer duboko patim zbog zla u našem svetu. Predstojeći izbori to posebno ističu. Ne biramo između dva dobra programa, već između dva zla — onog manjeg (na primer, između stava koji je umereno za abortus i onog koji je ekstremno za abortus).

Stih iz Galaćanima 1:4 me je odveo u 1. Jovanovu 2:15–17, gde se objašnjava da ne možemo voleti Boga ako smo usredsređeni na ovozemaljska zadovoljstva, posede i popularnost – stvari koje su prolazne i odvlače nam pažnju.

A onda me je 1. Jovanova odvela do Efežanima 5:15-20 koji nam govori da pazimo kako živimo “jer su dani zli”.

Ovaj odlomak nas podstiče da na najbolji način iskoristimo svoje prilike, razumevajući Božju volju, odbijajući da živimo razuzdano ili nemarno, i ispunjavajući se Božjim Duhom.

Zatim daje predloge kako živeti na taj način: izgovaranjem psalama, pevanjem duhovnih pesama, sviranjem Gospodu u srcu i zahvaljivanjem Bogu za sve.

Kada su naši životi usmereni na Sveto pismo i zahvalnost Bogu, to u naša srca unosi muziku koja nam pomaže da se suočimo sa zlim svetom i odolimo grešnim stvarima koje on nudi.

Volim to koliko je Božja reč dosledna i značajna. Definitivno mi je potrebna muzika koju ona unosi u moje srce! A vama?

-----------

Original: When One Verse Leads to Another and Then Another...

Prevela: Natalija Gašparić

Ako ti se dopala ova crtica, registruj se na naš besplatni bilten na desnoj strani bloga, i dva puta nedeljno ćeš primati sveža jednominutna ohrabrenja na mail

Treba nam: poverenje

Izreke 3:5-6 je verovatno jedno od najčešćih citiranih delova Biblije - s razlogom.

To je sažeto objašnjenje zdravog odnosa sa Bogom.

Svet nam govori da se uzdamo u svoje srce, svoja osećanja, svoj razum, svoje okolnosti ili neki ljudski autoritet.

Ali Izreke 3:5-6 kaže nešto drugo:

“Uzdaj se u Gospoda svim srcem svojim, a na svoj razum ne oslanjaj se. Na svim putevima svojim imaj Ga na umu, i On će upravljati staze tvoje.”

U koga se uzdati? U Gospoda.

Kako? Celim srcem.

Treba da odbijemo imati poverenje u šta? U ljudsko razumevanje.

Šta poverenje uključuje? Podređenost/priznanje/traženje.

A šta su rezultati? Božije vođstvo u svemu što radimo.

To je ukratko prava vera: imati poverenja u Boga.

Bez obzira da li se suočavamo sa životnom promenom, novim izazovom, stalnom teškoćom ili neverovatnim blagoslovom, trebalo bi da se zapitamo:

?? Da li se u ovoj situaciji celim srcem uzdam u Boga ili se oslanjam na sopstveno ljudsko razumevanje?

?? Da li dokazujem svoje pouzdanje time što se prepuštam Božjoj volji, priznajem Njegovo prisustvo i tražim Njegovu mudrost?

Kada imamo poverenje u Boga, možemo biti sigurni da će nas Bog voditi na Njegovom putu.

✜✜✜

Kada dođemo u iskušenje da se oslonimo na ljudsku mudrost, setimo se 1.Korinćanima 1:18–31. Kada izgubimo mir, setimo se Izaije 26:3. Kada osetimo pritisak da ugodimo ljudima umesto da se uzdamo u Boga, setimo se Izreke 29:25.

Možda poželite da pročitate Jeremijino hvalisanje da bi vas ovaj prorok inspirisao da imate poverenje u Boga usred velikih životnih izazova.

-----------

Original: We Need It: Trust

Prevela: Natalija Gašparić

Ako ti se dopala ova crtica, registruj se na naš besplatni bilten na desnoj strani bloga, i dva puta nedeljno ćeš primati sveža jednominutna ohrabrenja na mail