Moja dobra prijateljica Jan sebe naziva “farisejom koji se oporavlja”.
I ja sam takođe prošla kroz legalističke, samopravedne faze u svom hrišćanskom hodu zbog kojih žalim.
Samopravedni legalizam rađa:
1. Superiornost: misao da smo bolji od drugih hrišćana zbog nebitnih praksi ili doktrina.(1)
2. Nedostatak saosećanja: okriviti ljude za njihove životne teškoće.(2)
3. Nezdrav strah: briga da bi i najmanji beznačajni detalj mogao izazvati Božji gnev.
Pavle je takođe bio farisej koji se oporavio.
On nije ćutao o grehu. U stvari, koristio je Božju Reč da poučava, ukorava, ispravlja i obučava u pravednosti (2. Timoteju 3:16).
Ali je prepoznao i priznao i svoje grehe, i zato se sažalio na druge.(3)
Lako je odbaciti legalizam kada shvatimo da ljubav prema Hristu uvek vodi ka pravednosti, ali pravednost ne vodi nužno ka ljubavi prema Hristu (Jovan 14:21).
Ne želim da imam popustljiv stav prema Božjim zapovestima, niti želim samopravedan stav.(4)
Kao farisej koji se oporavlja, učim da govorim istinu u ljubavi i molim se za savršenu ravnotežu milosti i istine koja ispunjava stranice Božje Reči (Efežanima 4:15; Jovan 1:17).
--------------------
(2) Pogledajte Jobovi osuđivački prijatelji
(3) Pavle priznaje svoje grehe (1. Timoteju 1:15-16), naglašava saosećanje (Efežanima 4:32), i objašnjava istiniti izvor pravednosti (Rimljanima 3:22).
(4) Pogledajte drugu krajnost - hrišćane koji zagovaraju stav “ne osuđuj”, u tekstu Stih “ne sudite” izvađen iz konteksta.
-----------
Original: I'm a Recovering Pharisee
Prevela: Natalija Gašparić
Ako ti se dopala ova crtica, registruj se na naš besplatni bilten na desnoj strani bloga, i dva puta nedeljno ćeš primati sveža jednominutna ohrabrenja na mail
No comments:
Post a Comment