Devet desetina laskanja

Mi smo zadnjih 50 godina ohrabrivani da našu decu hranimo stalnom dijetom pohvale da bi oni imali zdravu sliku o sebi i dobar život. 

Međutim, studije pokazuju da umesto poboljšanja ponašanja, sreće i produktivnosti konstantna pohvala stvara nezadovoljstvo, ponos, verovanje deteta da ono samo po sebi zaslužuje privilegiju i slabiju uspešnost od očekivanog. 

Svakodnevno slušam hrišćane kako koriste prideve fenomenalan, odličan ili neverovatan da bi opisali svoju decu. Zar smo zaboravili da je problem čovečanstva počeo kada je Eva pomislila da može da bude poput Boga?  

Naša najveća potreba i svrha u životu: diviti se Bogu a ne sebi samima. 

Luckasta teorija

Pre nekoliko godina, neko je započeo luckastu teoriju (koja nije potvrđena istraživanjem) da mi moramo pohvaliti dete devet puta za svaki ukor ili negativnu opasku. Nedavno sam čitala članak koji ide korak dalje. Tamo se navodi da bi trebali pohvaliti i nagraditi normalno ponašanje a zanemariti loše. 

Ali Biblija govori nešto sasvim drugačije. Dve od četiri nabrojanih primena Pisma u 2. Timoteju 3:16-17 su ukor i popravljanje. One su potrebne za duhovan i emocionalni rast. 

Pismo kaže da se mi trebamo osećati loše kada uradimo nešto što je pogrešno. Konstantna pohvala sprečava pobožnu žalost i na kraju uništava detetovu savest. Ljubav prema deci ne znači odobravanje ili prihvatanje njihovog ponašanja. 

Odrasli gladni pohvale 

Studije pokazuju da su naše na pohvalu-fokusirane, “deteto-centrične” metode roditeljstva stvorile generaciju odraslih gladnih pohvala koji ne mogu funkcionisati sem ako ih drugi opisuju sa “Božanskim atributima”. Oni: 

• Zahtevaju poštovanje koje ne zaslužuju. 
• Su nezadovoljniji od prethodnih generacija. 
• Mnogo lakše napuštaju poslove. 
• Odbiju konstruktivni kriticizam.
• Imaju malo poštovanja za iskustvo ili starije. 
• Prelaze preko svojih greha ali su kritični prema drugima. 
• Imaju manje poštovanja za svoje roditelje. 
• Imaju samopouzdanje zasnovano na devet desetina laskanja i jedne destine istine. 

Roditelji hrišćani, mi treba da budemo uzor koji se sledi: 

• Ako je dete dobro u nečemu, učimo ga da je bezbožno hvaliti sebe (Izreke 27:2). 
• Ako dete misli da je dobro u nečemu a da zapravo nije, budite iskreni i recite mu da još treba da napreduje (čak iako osvoji trofej). 
• Ako je dete u nečemu slabo, pomozimo mu da poboljša svoje sposobnosti. 
• Ako i posle toga nije dobar u tome, ohrabrimo ga da se oproba u nekim drugim stvarima. 

Božije namere, a ne naše 

Molim vas nemojte prenositi laž da možemo uraditi sve što smo zacrtali mislima. To jednostavno nije istina. Istina je: Mi možemo uraditi sve ono na šta nas je Bog pozvao. 

Bog traži ponizne, marljive hrišćane sa samokontrolom, koji su svesni svoje grešne prirode, kaju se za svoje grehe i svesni su svojih ograničenja kao i svojih jakih strana. To su ljudi koje On može koristititi. Oni imaju zdravu sliku o sebi jer se ponašaju i razmišljaju na pobožan način.

“Jer kroz blagodat koja je meni data kažem svakome koji je među vama da ne mislite za sebe više nego što valja misliti; nego da mislite u smernosti kao što je kome Bog udelio meru vere.” Rimljanima 12:3

Hajde da radimo devet desetina naučavanja naše dece da budu ponizni i pobožni a jednom destinom da hvalimo njihovo ponašanje koje je zaista vredno pohvale.

------------

Original: Nine Parts Flattery

Prevela: Natalija Gašparić

Ako ti se dopala ova crtica dnevne pobožnosti, registruj se na naš besplatni bilten na desnoj strani bloga, i uvek ćeš primati sveža jednominutna ohrabrenja na mail.