Da li postajemo ono što mislimo?

Svetovni i hrišćanski “autoriteti” nam govore da je samopoštovanje od neverovatne važnosti i neverovatno krhko:

• “Svaka reč, izraz lica, gest ili delovanje roditelja daje detetu poruku o njegovoj samovrednosti. Žalosno je da mnogi roditelji ne shvataju koje poruke šalju.” Virginia Satir (1916-1988) uticajni američki psihoterapeut koja predstavlja pogled mnogih psihologa 

• “Samopoštovanje je najkrhkija odlika ljudske prirode; ona može biti oštećena najmanjim incidentom i njena obnova je često veoma teška za izvesti.” James Dobson, Usudi se disciplinovati, uticajni hrišćanski autor i vođa koji predstavlja pogled mnogih hrišćana 

Prema teorijama samopoštovanja, visoko samopoštovanje je esencijalno za svačije zdravlje i dobrobit.

Ono je postalo glavni elemenat odgajanja dece, kriminalne rehabilitacije i oporavka od zavisnosti.

Međutim, studije pokazuju da samopoštovanje nije odgovor na čovekove probleme. (Vidi: Istraživanje pokazuje štete visokog samopoštovanja)

Uprkos činjenicama da je ono potpuno svetovna filozofija i da ne daje dobre rezultate, dubinski se ugradilo u hrišćansko naučavanje.

Ono nas zarobljava: 

“Braćo! Čuvajte se da vas ko ne zarobi filozofijom i praznom prevarom, po kazivanju čovečijem, po nauci sveta, a ne po Hristu.” Kološanima 2:8

U ovom postu ću obuhvatiti jedan od odeljaka Pisma koji se često zloupotrebljava da bi se podržala filozofija samopoštovanja.

Izreke 23:7: ”Jer kako on tebe ceni u duši svojoj tako ti jelo njegovo.” (eng. po KJV- prevodu “Kako čovek misli u svom srcu, takav je” - napomena prevodioca)

Ovo je često citirano od strane zagovornika samopoštovanja da bi “dokazali” da ono što osoba misli o sebi je ono što će i postati. Zato, mi treba da imamo visoko mišljenje o sebi.

Da bi imali ovaj smisao, ovaj stih mora biti:

• Prepolovljen
• Izvađen iz konteksta
• Citiran jedino u KJV verziji Biblije

Ceo stih u KJV glasi: 
“Jer kako čovek misli u svom srcu, takav postaje: Jedi i pij, kaže ti; ali njegovo srce nije sa tobom.” 
A u NIV-u: 
“Jer on je ona vrsta ljudi koji stalno razmišljaju o ceni. ‘Jedi i pij,’ je ono što ti govori, ali njegovo srce nije sa tobom.” 

Ova Izreka je o mislima škrtice, a ne o samopoštovanju.

Mi ne postajemo onakvima kako mislimo o sebi.

Osećanja manje vrednosti, kao i osećanja superiornosti, su zasnovana na lažnom viđenju sebe, ali one ne čine osobu manje vrednom ili superiornom.

Možda i mogu imati tako visoko samopoštovanje da mislim o sebi da sam pisac iz lige C.S Lewis-a. Ali me to neće učiniti da zaista i budem takav pisac. To bi me učinilo arogantnom budalom. A to je upravo to što ohrabrujemo u našoj deci kada ih učimo da visoko misle o sebi.

"Prateći, dve godine, oko skoro 1000 australijskih srednjoškolaca, istraživači su otkrili da prekomerno, preveliko samopouzdanje u sopstvene fizičke sposobnosti i inteligenciju ne predviđa ni bolje mentalno stanje niti bolji fizički ili akademski učinak." (izvor)

Biblija kaže da naš cilj treba da je realističan pogled na sebe:

“Jer kroz blagodat koja je meni data kažem svakome koji je među vama da ne mislite za sebe više nego što valja misliti; nego da mislite u smernosti kao što je kome Bog udelio meru vere.” Rimljanima 12:3

Da je nama ljudima problem nisko samopoštovanje, onda bi Bog bio rekao Pavlu da napiše “Ne mislite o sebi niže nego što bi trebalo.”

Gledati sebe realno znači priznati svoje slabosti, grehe i neuspehe, isto kao i svoju snagu i uspehe. Biblija jasno pokazuje da ljudsku istoriju karakterišu opravdavanje naših greha i naduvavanje naših uspeha. To je naš najveći problem.

Kada učimo decu da oni mogu postati sve što požele samo dok veruju u sebe, onda mi nismo realistični ili iskreni. Nama svima nisu dati isti darovi ili čak isti broj darova. Mi bi trebali ohrabrivati našu decu da koriste bilo koje svoje darove, veštine i talente koje poseduju da njima poštuju Boga. Tada, kako bivaju poslušni Bogu i počnu razumeti Njegovu ljubav i svrhe u njihovim životima, oni će imati prikladno izbalanasiranu sliku o sebi (Efežanima 3:14-4:32).

Božija Reč je najbitniji, nepromenljivi, savršeni, večni pogled na čovekove potrebe i probleme.

Kada bi nisko samopoštovanje bio tako važan problem i čovekovo samopoštovanje tako krhko kao što to tvrde mnogi svetovni i hrišćanski autoriteti, Bog bi se zasigurno pozabavio sa tim.

Ali jedina mesta gde Biblija spominje samopoštovanje su ona gde se ukoravaju oni koja ga imaju previše.

------------

Original: Do We Become What We Think?

Prevela: Natalija Gašparić

Ako ti se dopala ova crtica dnevne pobožnosti, registruj se na naš besplatni bilten na desnoj strani bloga, i uvek ćeš primati sveža jednominutna ohrabrenja na mail