Jednom sam bila postavila video sa ovim natpisom: “Nije li Božija tvorevina prelepa... Zamišljam da se Bog smeši kad nas vidi kako uživamo”.
Neko je prokomentarisao: “Da li se i onda Bog smeši kada deca umiru od gladi?”*
Da me neko okrivi za izgladnelu decu, priznala bih da sam potomak Adama koji je u naš svet uneo greh, pa sam tako indirektno i ja odgovorna.
Ali krajnje je ironično kriviti Boga.
Čovečanstvo je zbrkalo Božiji savršeni svet a ipak od tada Njega krivimo za to. Uprkos našem ismevanju, On nije odustao od nas. Još uvek nudi ljubav i večni život.
I On želi da Ga svi upoznaju (1.Timoteju 2:3-6).
Okrivljavanje Boga čini da se ljudi osećaju superiorno i slepi za svoje grehe. Ali kada postanemo deo Božije večne porodice, onda preuzimamo odgovornost za svoje grehe.
I naš Bog, kome se neprestano izruguju i koga često okrivljuju, uzeo je našu kaznu na Sebe! Zapravo to je sada najteža od svih istina da se shvati!
------------------
* Izbrisala sam ovaj komentar. Postoje trenuci kada znate da osoba nije dovoljno otvorena da čuje odgovor. Ali molim se da ovaj čovek jednoga dana vidi svoju grešku i okrene se Gospodu.
-----------
Original: Blaming God
Prevela: Natalija Gašparić
Ako ti se dopala ova crtica dnevne pobožnosti, registruj se na naš besplatni bilten na desnoj strani bloga, i uvek ćeš primati sveža jednominutna ohrabrenja na mail
No comments:
Post a Comment