1967. godina…nesreća prilikom plivanja.
Jedan dan je Joni (Džoni) bila aktivna tinejdžerka, a već sledeći kvadriplegičar koji ne može sama ni da obriše nos.
Više od 50 godina, Joni je služila iz svojih invalidskih kolica, donoseći mudrost i snagu hiljadama zdravih ljudi a i ljudima sa invaliditetom.
U poslednjih dvadeset godina, Džoni je takođe trpela "bol zbog cepanja vilice", kao i muke teških tretmana zbog raka koji se pojavio dva puta.
Džonin život čini da upoređujem svoje poteškoće sa njenima, a njena neverovatna vera me oduševljava.
Joni:
“Moja nevolja je proširila moju nadu, učinila da bolje upoznam Hrista, pomogla mi je da čeznem za istinom, dovela me do pokajanja za greh, podstakla me da zahvalim u trenucima tuge, povećala moju veru i ojačala moj karakter. Biti u ovim invalidskim kolicima značilo je bolje Ga poznavati, osećati Njegovo zadovoljstvo svakog dana. Ako nemate stav da je to pravo čudo, onda — mogu li nešto reći krajnje ljubazno? Više volim svoje mišljenje o svemu tome od vašeg.”
Mi služimo Bogu koji je sa nama, koji nam daje nadu i svetlost, bez obzira koliko su duboki i mračni naše beznađe, patnja i bol (Rimljanima 8:28; Rimljanima 8:38-39).
Molim vas da odvojite nekoliko trenutaka da se pomolite za Džoni i da uporedite svoje poteškoće sa njenima.
----------------------
Citat: Mesto isceljenja: Rvanje sa misterijama patnje, bola i Božijeg suvereniteta, Joni Eareckson Tada, autorska prava 2010. Džonin sajt: Džoni i prijatelji (Joni and Friends)
-----------
Original: Wheelchair Miracle
Prevela: Natalija Gašparić
Ako ti se dopala ova crtica, registruj se na naš besplatni bilten na desnoj strani bloga, i dva puta nedeljno ćeš primati sveža jednominutna ohrabrenja na mail
No comments:
Post a Comment