Jedan njen kolega je uvek bio nepristojan. Jednog dana joj je prekipelo i brecnula se na njega. Njen bes je bio beznačajan u poređenju sa njegovom svakodnevnom grubošću, ali je ipak zatražila od njega oproštaj.
Nema ništa loše u tome da drugima ukažemo na njihove greške. Naprotiv, pozvani smo na to, naročito sa našom braćom i sestrama u Hristu (Galaćanima 6:1). Ali to treba da činimo ljubazno.
Takođe, ne možemo tuđim gresima pravdati svoje. Čak i ako smo mi 1% u krivu a ona druga osoba 99%, treba da se pokajemo.
“Ko krije prestupe svoje, neće biti srećan; a ko priznaje i ostavlja, dobiće milost.” Izreke 28:13
Dešavalo se da sam se izvinula osobama za nešto što je bilo beznačajno u poređenju sa onim što su oni uradili meni. Mnogi od njih su prihvatili moje izvinjenje ali mi se oni sami nisu izvinuli za svoj deo.
No, moje se izvinjavanje nije zasnivalo na očekivanju da će mi se onda i oni izvinuti, nego na mojoj ljubavi za mog Gospoda. Znala sam da ako se ne izvinim, moj Gospod će me disciplinovati, jer me voli.
“Ja koje ljubim one i karam i poučavam; postaraj se dakle, i pokaj se.” Otkrivenje 3:19
Nemojmo dozvoliti da nas bezbožni ljudi menjaju u svoj karakter. Umesto toga, dopuštajmo Bogu da nas On preobražava u Svoj karakter (Rimljanima 12:1-2).
-----------
Prevela: Natalija Gašparić
Ako ti se dopala ova crtica, registruj se na naš besplatni bilten na desnoj strani bloga, i dva puta nedeljno ćeš primati sveža jednominutna ohrabrenja na mail
No comments:
Post a Comment