Volim svoju zemlju iako sam razočarana zbog pada moralnih vrednosti.
Bilo mi je teško kao "bumeru"(1) da shvatim da smo otišli tako daleko od one zemlje mog detinjstva u kojoj smo se u školi molili i čitali Sveto Pismo.(2)
Ali je važno da mi hrišćani razumemo da ne živimo u hrišćanskoj naciji.
1. Moramo biti svetlo koje svetli u kulturološkoj tami (Filipljanima 2:14-15).
Ocenimo standarde zabava, prijateljstava, životnih ciljeva i sam moral u svetlu Svetog pisma a ne popularnog mišljenja (Efežanima 4:17-24).
2. Sebe treba da vidimo kao misionare u našem društvu.
Razvijmo iskreno interesovanje za nevernike, družeći se sa njima na prigodan način i učeći kako da podelimo svoju veru sa njima (Kološanima 4:5-6).
3. Trebamo čvrsto stojati.
Odbijmo odustati kada nam ismevaju veru (Jovan 15:18-19; Matej 10:22).
4. Moramo se moliti.
Nemojmo samo pričati o molitvi, nego se molimo (2.Dnevnika 7:14; 1.Timoteju 2:1-4).
To ne možemo učiniti sami, ali sve to možemo učiniti kroz Hrista (Filipljanima 4:13)!
----------------------------
(1) naziv za rođene između 1946. i 1964. godine
(2) Do završetka 7. razreda sam živela u 21 gradu. Molitva i Sveto pismo nisu bili deo svake škole, ali su postojale one u kojima smo svako jutro čitali Sveto pismo. I jasno se sećam svog učitelja u četvrtom razredu koji nas je vodio u molitvi za svemirski let astronauta Alana Šeparda 5. maja 1961. koji je postao prvi Amerikanac koji je lansiran u svemir.
-----------
Prevela: Natalija Gašparić
Ako ti se dopala ova crtica, registruj se na naš besplatni bilten na desnoj strani bloga, i dva puta nedeljno ćeš primati sveža jednominutna ohrabrenja na mail
No comments:
Post a Comment