Sigurna sam da vas neće iznenaditi to što volim komunikaciju.
Uživam da razgovaram sa svojim voljenima o osećanjima, idejama, životu i Bogu.
Cenim izgovoreno iskreno pokajanje; hotimične, istrajne diskusije za rešavanje sukoba; međusobno deljenje tuge i radosti.
To je jedan od razloga zašto se rado sećam jednog subotnjeg jutra 2013. godine, kada sam sedela na terasi sa svojim unukama koje su prespavale kod nas.
Dok su pijuckale moju “bakinu kafu” (mleko sa aromom kafe bez kofeina i puno šećera), vodile smo male devojčice-baka razgovore.
Pričali su mi o maltretiranju jednog hendikepiranog deteta, o nečijim nepristojnim komentarima o mladežu i o tetovažama.
A ja sam im pričala o problemu kojeg sam imala u petom razredu.
Igrale smo se prodavnice, gledale Veggie Tales, crtale a prethodne večeri smo bile otišle na večeru u restoran. Ali ovo vreme druženja je bio moj omiljeni deo.
On voli da provodi vreme sa nama, da nas sluša kada Mu pričamo ali i da nam On priča (Otkrivenje 3:20; Sofonije 3:17; Psalam 34:18; Psalam 147:11; Izaija 1:18).
Ovo slatko sećanje me izaziva da svakodnevno planiram vreme druženja sa Isusom. Kako je kod tebe?
Možda bi uživali u 1-minutnom dnevnom čitanju koje proširuje ovu temu:
-----------
Original: Patio Time With God
Prevela: Natalija Gašparić
Ako ti se dopala ova crtica, registruj se na naš besplatni bilten na desnoj strani bloga, i dva puta nedeljno ćeš primati sveža jednominutna ohrabrenja na mail
No comments:
Post a Comment