Pre neki dan mi je jedan čovek pisao, da je jedno moje dnevno čitanje bezbožno, jer sam tamo priznala da se ponekad ljutim. Rekao je da ovim priznanjem zapravo podstičem druge da greše.
Složila bih se sa njim da sam tim priznanjem umanjivala, opravdavala ili branila svoje grehe. Ali nisam to radila.
Sećam se da sam, kao tek obraćena, prisustvovala jednom biblijskom proučavanju i odlučila da to nije za mene jer su svi u toj grupi delovali skoro pa savršeni. Nisu delili svoje molitvene zahteve, ali sam zamišljala da bi oni bili nešto poput: “Molim vas, molite se da provedem tri sata u molitvi svakog jutra umesto dva sata.”
Ne možemo imati istinsko i smisleno zajedništvo sa Bogom ili drugima ako nismo iskreni i u vezi sa svojim gresima i u vezi sa svojim pobedama nad grehom (Izreke 28:13; Jakovljeva 5:16; 1.Jovanova 1:8-10; Rimljanima 12:15).
Ako bih ignorisala Božije zapovesti i živela grešnim stilom života, ne bih imala pravo da pišem tekstove dnevnih pobožnosti. Ali ako tražimo savršene ljude da nas podučavaju, onda ih nikada nećemo naći.
Hodam sa Gospodom već pedeset godina i rasla sam u veri, uspešno se nosila sa mnogim svojim gresima. Ali i dalje ponekada pogrešim. I ako bih pokušala da sakrijem tu činjenicu, onda bih bila nepoštena.
Moja autorska stranica “Biblijske Crtice Ljubavi” (Gail) objašnjava da još uvek rastem u Gospodu. I sigurno znam da neću dostići savršenstvo na ovoj strani neba.
✞✞✞
Za više na ovu temu pogledajte Šta da radimo kada zabrljamo
-----------
Original: Admitting My Faults
Prevela: Natalija Gašparić
Ako ti se dopala ova crtica, registruj se na naš besplatni bilten na desnoj strani bloga, i dva puta nedeljno ćeš primati sveža jednominutna ohrabrenja na mail
No comments:
Post a Comment