Moja mama je ceo svoj život svog oca zvala “Tata”, čak i kada je bila baka.
Ona nije bila decenijama “zavisna” od svog zemaljskog oca, ali ga je zvala “tata” time iskazujući poštovanje, ljubaznost, privrženost i čast kao njegovo dete.
Isto je tako i sa upotrebom “Abba”.
“Jer ne primiste duh ropstva, opet da se bojite; nego primiste Duh posinački, kojim vičemo: Abba, Oče! Ovaj duh svedoči našem duhu da smo deca Božija.” Rimljanima 8:15-16
Abba se prevodi kao “tata“ ili “tatica” – kao izraz nežnosti i detinje zavisnosti. Takođe ga nalazimo u Galaćanima 4:6 i Marku 14:36.
Bog je izabrao da se prema nama odnosi kao savršen Tata koji nam, poput dobrih zemaljskih očeva, daje stvari koje su dobre za nas (Matej 7:7-11), s ljubavlju nas disciplinuje (Jevrejima 12:4-11), saoseća se nama (Psalam 103:13) i brine o nama (Matej 6:26).
Kada postanemo hrišćani, imamo Boga koji nam je toliko pristupačan da ga možemo nazvati “Tata” (Galaćanima 4:6). To mi je neverovatno!
-----------
Prevela: Natalija Gašparić
Ako ti se dopala ova crtica, registruj se na naš besplatni bilten na desnoj strani bloga, i dva puta nedeljno ćeš primati sveža jednominutna ohrabrenja na mail
No comments:
Post a Comment