U Luki 21:1-4, Isus je posmatrao ljude kako prinose darove u riznicu hrama i rekao da je udovica koja je ubacila dva najmanja novčića dala bolji prinos od svih.
Zašto?
Zato što je ona, iako siromašna, dala sve što je imala dok su drugi davali sitniš od svog velikog bogatstva.
Ne moramo biti bogati da bismo bili velikodušni ili siromašni da bismo bili škrti. Velikodušnost i škrtost izviru iz srca, a ne iz količine novca koju imamo.
Ni Isus ne procenjuje velikodušnost po količini koju dajemo. On je procenjuje po količini koju zadržavamo.
Velikodušni ljudi:
1. Daju više od zamoljenog - npr. dobrovoljni prilozi za hram (2.Mojsijeva 36:1-7).
2. Reaguju na potrebu - npr. vernici u Jerusalimu (2.Korinćanima 8-9).
3. Ne daju samo novac - npr. dobri Samarićanin (Luka 10:25-37).
4. Velikodušni su prema onima koji to ne zaslužuju - npr. Josif prema svojoj braći (1.Mojsijeva 50:19-21; Luka 6:37).
5. Veruju da će Bog iskoristiti ono što daju - npr. dečak sa ribama i hlebovima (Jovan 6:5-13).
-----------
Original: Did Jesus Really Say It’s Better to Give God a Small Donation?
Prevela: Natalija Gašparić
Ako ti se dopala ova crtica, registruj se na naš besplatni bilten na desnoj strani bloga, i dva puta nedeljno ćeš primati sveža jednominutna ohrabrenja na mail
No comments:
Post a Comment