Zamisli da imaš dragog prijatelja koji je uvek dostupan kada moliš za pomoć. Ceniš ono što čini, ali se tvoji razgovori fokusiraju na tvoje potrebe i želje. Retko uzmeš sebi vreme da mu jednostavno kažeš kako je on divan prijatelj.
Ja imam Prijatelja sa kim ovako postupam - ne ljudskog prijatelja, nego mog Gospoda.
Psalam 119:164 me je podsetio na moj propust:
“Sedam puta na dan hvalim Te za sudove pravde Tvoje.”
Psalmista je toliko voleo Boga i Njegovu Reč da je imao praksu da Ga slavi sedam puta na dan, svaki dan. Čak je ustajao u ponoć sa tom svrhom (Psalam 119:62).
Koliko često uzmem vreme da samo slavim Boga bez da Ga molim za pomoć?
Kod nas kući je tako postavljen alarm da zvoni svakih sat vremena da bi stali i molili. Uverena sam da bi neke od tih molitava trebale biti čisto slavljenje.
Da li trebaš dodati čisto slavljenje u svoje molitve?
Beleška: To što je psalmista slavio sedam puta na dan ne znači da je to zapovest. Ne bi trebali da od toga pravimo legalističko pravilo. Ali bi nam trebao biti podsetnik da svaki dan odvojimo vreme jednostavno samo da slavimo našeg Gospoda. Možda bi mogao svako jutro kada ustaneš da slaviš u jednoj ili dve rečenice ili uz svaki obrok.
-----------
Original: Praise and Nothing Else
Prevela: Natalija Gašparić
Ako ti se dopala ova crtica dnevne pobožnosti, registruj se na naš besplatni bilten na desnoj strani bloga, i uvek ćeš primati sveža jednominutna ohrabrenja na mail
No comments:
Post a Comment