Ona se pridružila našoj grupi, slomljena, povređena, uplašena.
To je bila moja prva grupa za proučavanje Biblije koju sam vodila kao nova hrišćanka, mada je po godinama bila mlađa od mene ali je bila “starija” u veri.
Nikada neću zaboraviti vreme za molitvu kada je spontano zapevala pesmu slavljenja “K Tebi, Gospode, podižem dušu svoju.” (Psalam 25).
Njen suprug je otvoreno i ne ispričavajući se imao vezu uprkos svojoj prošloj posvećenosti Hristu.
Poput Psalmiste i njena pesma je bila istovremeno i dražesna, i tužna, i puna nade i verna.
I mi smo joj se pridružili u horu plačući zajedno sa njom.
Četvrti i peti stih su bile njene molbe: “Pokaži mi, Gospode, puteve svoje,... Uputi me istini svojoj” i nikada se nije pokolebala u poverenju izraženom u desetom stihu: “Svi su putevi Gospodnji milost i istina”.
Nikada ne pročitam Psalam 25 bez da se setim njene predivne pesme i vere usred nevolje.
-----------
Original: Sweet Sorrow and Shared Tears - Psalm 25
Prevela: Natalija Gašparić
Ako ti se dopala ova crtica dnevne pobožnosti, registruj se na naš besplatni bilten na desnoj strani bloga, i uvek ćeš primati sveža jednominutna ohrabrenja na mail
No comments:
Post a Comment