Pročitala sam ovaj citat na Pinterestu:
“Dete će da sledi tvoj primer a ne tvoje savete.”
Istina je da su naša dela glasnija od naših reči, ali je ipak zaključak ovog citata pogrešan.
Ponekada naša deca ne slede ni naš primer niti naše savete.
Ako drugačije verujemo, onda stavljamo previše vere u svoje roditeljstvo.
Neki problemi potiču iz zloupotrebe stiha u Izrekama 22:6: ”Uči dete prema putu kojim će ići, pa neće odstupiti od njega ni kad ostari.”
Ljudi na 2 načina zloupotrebljavaju ovaj stih u Izrekama:
Original: Giving Parents Too Much Credit or Blame
1. Da daje obećanje, da će pobožni roditelji imati pobožnu decu.
2. Da okrivljuje roditelje za bezbožnost njihove odrasle dece.
Knjiga Izreka opisuje svoju svrhu kao knjige mudrosti a ne kao knjige obećanja (Izreke 1:1-6).
To ne znači da Izreke nisu Božija Reč. Jesu. Ali kao što su neki delovi Svetog pisma poezija i pripovedanje, metafora i poređenje, Izreke su mudrost, a ne obećanja. Baš kao što Bible.org kaže: "Ova kratka, jezgrovita zapažanja o životu su generalizacije i stoga ne mogu da se uzmu kao božanska obećanja ili da se ispunjavaju bez izuzetka."
Kada bi Izreke bile obećanja, onda bi svi pobožni ljudi bili bogati i živeli dug, zdrav život (Izreke 10:22,27). Da bi verovali u ovo, vi biste morali izbrisati veliki deo Pisma i vaditi stihove van konteksta.
Godinama sam pogrešno razumela ovu istinu i učinila me je jednom od ove tri stvari:
- Samopravednost zbog dobrih izbora moje dece.
- Zbunjenost zbog njihovih izbora koja se dovode pod pitanje.
- Obuzetost osećajem krivice zbog njihovih loših izbora.
Morala sam da naučim da Bog ima decu ali ne i unučad.
Pre petnaest godina je većina mojih vršnjaka, koji su školovali decu kod kuće, verovali isto što i ja--da posedujemo tajnu za uspešno vaspitanje dece. Ali sam tokom godina videla da su ovi pobožni roditelji bili razočarani izborima svoje dece. Ako nam deca dobro ispadnu, onda smo skloni na postanemo osuđivački i samopravedni. Ako pak ne, onda smo skloni da se ogreznemo u samooptuživanju i osećamo kao da nas je Bog izneverio.
Samopravednici su oni koji najviše mogu povrediti one koji su povređeni, baš poput Jobovih prijatelja.
Naša kultura ohrabruje odraslu decu da krive svoje roditelje za svoje neuspehe a roditelji često preuzmu na sebe krivicu. Međutim, to nije biblijski. Biblija nas uči da jesmo odgovorni Bogu za to kakvi smo roditelji, ali nismo odgovorni za izbore naše odrasle dece.
“Koja duša zgreši ona će umreti, sin neće nositi bezakonje očevo niti će otac nositi bezakonje sinovljevo; na pravedniku će biti pravda njegova, a na bezbožniku će biti bezbožnost njegova.” Ezekiel 18:20
Kada su naša deca još kod kuće, možemo i trebali bismo podučavati i nametati odgovarajuće ponašanje, ali kada postanu odrasli, sami će činiti svoje izbore.
Osim ako ste spremni da verujete da će svaki istinski vernik biti zdrav i bogat (što bi značilo da osuđujete apostole i mnoge misionare za njihov nedostatak vere), tada treba da odustanete od uverenja da su Izreke 22:6 obećanje.
Dajte sve od sebe da budete najbolji mogući roditelj, ali nemojte uzeti za sebe niti zaslugu niti pak krivicu za izbore vaše dece. Umesto toga, dajte hvalu Bogu ako odaberu svetost a molite se za njih ako ne odaberu.
-----------
Prevela: Natalija Gašparić
Ako ti se dopala ova crtica dnevne pobožnosti, registruj se na naš besplatni bilten na desnoj strani bloga, i uvek ćeš primati sveža jednominutna ohrabrenja na mail
No comments:
Post a Comment