Da li vam se desilo da ste podelili neki tužan događaj iz svog života a da vas je prijateljica saslušala sa suzama u očima? Ili, da ste imali prijateljicu koja je sedela sa vama duže vreme dok ste delili sa njom duboku tugu, dajući vam time do znanja da joj je stalo i da je tu za vas?
Ovi trenuci su ljudski izrazi utehe koju imamo u zajedništvu sa Hristom “koji svakodnevno nosi naša bremena” (Psalam 68:19).
“Blagoslovljen neka je Svemogući! Svaki dan nosi nas Bog, spasitelj naš.”
Naš Gospod ne samo da sluša naša bremena i vodi spisak naših tereta, nego ih i nosi. On ulaže Sebe u njih. Potpuno. Svojevoljno. Sa ljubavlju. Svakodnevno.
Kada smo maltretirani, On oseća više od saosećanja. On tuguje. Neki ljudi misle da Bog ne može da oseti bol, ali to nije tačno. Božije srce slama kada vidi kako ljudi biraju zle puteve. (1.Mojsijeva 6:6; Efežanima 4:30).
Isus ne samo da saoseća sa nama nego i razume naša osećanja, pošto je i sam iskusio najgori oblik omraženosti, klevete i progona (Jevrejima 4:15-16).
Blagoslov je imati prijatelja čoveka koji će se radovati i tugovati sa nama (Rimljanima 12:15). Ali to nije ništa u poređenju sa utehom koju nalazimo u našem Gospodu, koji svakodnevno nosi naša bremena.
💙💙💙💙
-----------
Original: Each Day He Carries Us in His Arms
Prevela: Natalija Gašparić
Ako ti se dopala ova crtica, registruj se na naš besplatni bilten na desnoj strani bloga, i dva puta nedeljno ćeš primati sveža jednominutna ohrabrenja na mail
No comments:
Post a Comment