Zanimljivo je da mi hrišćani vreme provedeno sa Gospodom nazivamo “tihim časom”.
Psalmi nude uvid u zdrav odnos sa Gospodom i podstiču nas da se smirimo, uklonimo sva ometanja (npr. Psalam 131:2), usredsredimo se na Boga i Njegovu Reč (npr. Psalam 119:9-16), pa čak i da sednemo u tišini pred Njim (npr. Psalam 46:10).
Ali psalmisti takođe viču od bola, očaja, beznađa, frustracije, straha i gneva (npr. Psalam 69). Ovo nisu “tihe” stvari, ali su deo zdravog odnosa sa Bogom. Bog želi da Mu dođemo iskreno, otvoreno, da delimo svoje strahove, zbunjenost, pitanja i sumnje sa Njim.
Psalmisti su takođe prekidali tišinu sa slavljenjem i obožavanjem – pevanjem, vikanjem i izgovaranjem reči zahvalnosti i ljubavi prema Gospodu (npr. Psalam 100).
I, naravno, Psalmi (kao i čitavo Sveto pismo) nas podstiču da se molimo za sebe i druge, bilo tiho ili naglas (Psalam 32:6).
Psalmi nam daju uravnotežen pogled na vreme sa Gospodom koje je uvek dobro, ali ne uvek i “tiho”.
Napomena: Nastaviću da koristim izraz “tihi čas” jer je lako razumljiv, ali ponekad mislim da bi trebalo da smislimo prikladnije ime. Šta biste vi predložili?
-----------
Prevela: Natalija Gašparić
Ako ti se dopala ova crtica, registruj se na naš besplatni bilten na desnoj strani bloga, i dva puta nedeljno ćeš primati sveža jednominutna ohrabrenja na mail
No comments:
Post a Comment