Godinama sam slušala da je potreban dvadeset jedan dan da se stvori neka navika.
Međutim, tek nedavno sam otkrila da je ova “činjenica” zasnovana na istraživanju iz 1960. godine, kada se pokazalo da je amputiranima bio potreban dvadeset jedan dan da se prilagode da im neki udovi nedostaju. Kao što možete zamisliti, biti primoran da živite bez udova je teže savladati nego poboljšanje vašeg programa vežbanja, zdravije prehrane ili redovnog tihog časa.
Ali ako iskreno čeznete za navikom tihog časa, dozvolite mi da predložim nešto što funkcioniše za mnoge ljude. Zasnovan je na biblijskom principu samoodricanja (Luka 9:23-24).
Jedan primer: Ako volite piti jutarnju kafu, onda je nemojte sebi priuštiti pre nego što pročitate nešto iz svoje Biblije.
Ili, ako volite da trčite, ne dozvolite sebi taj ugođaj ako ste prethodnog dana propustili tihi čas.
Što će biti od koristi za jednoga, to možda neće biti od koristi za drugoga.
Odricanje od nečega u čemu uživate može vam pomoći da steknete naviku redovnog tihog časa. Ne samo da pomaže da poboljšate svoje navike u tihom času, već vam takođe pomoći da razvijete bolju samokontrolu u svim oblastima života.
A tihi čas je predivna nagrada! (Izreke 8:34; Psalam 16:8).
Predlažem vam da pročitate i ove dodatne crtice:
Vreme druženja sa Bogom
-----------
Prevela: Natalija Gašparić
Ako ti se dopala ova crtica, registruj se na naš besplatni bilten na desnoj strani bloga, i dva puta nedeljno ćeš primati sveža jednominutna ohrabrenja na mail
No comments:
Post a Comment