Da li ste primetili da volimo priče sa “zauvek srećnim” krajem?
Dečije knjige se uvek završavaju tako što su dobri ljudi nagrađeni, a loši kažnjeni. Priče za odrasle su složenije, ali najpopularnija fikcija se rešava na načine koji zadovoljavaju naš unutrašnji osećaj za pravdu.
Ovo je jedan od mnogih dokaza da Bog postoji. I to je potvrda da je svakom čoveku dao razumevanje šta je ispravno a šta pogrešno.
Kada god se nevernik ponaša moralno, na primer piše o pravdi ili pokazuje iskrenu zabrinutost kod nepravde, on zapravo svedoči o postojanju Boga.
“Jer kad neznabošci ne imajući zakon sami od sebe čine šta je po zakonu, oni zakon ne imajući sami su sebi zakon: Oni dokazuju da je ono napisano u srcima njihovim što se čini po zakonu, budući da im savest svedoči, i misli među sobom tuže se ili pravdaju.” (Rimljanima 2:14-15)
Dobre vrednosti ne bi postojale kada bi bili samo prosti produkt evolucije.
Svaki čovek žudi za “zauvek srećno” krajem, a hrišćani razumeju da oni koji se pokaju i slede Hrista imaju taj divan kraj svoje priče.
To bi trebalo da nas motiviše da delimo sa drugima radosnu vest!
Za više o ovoj temi, pogledajte:
-----------
Prevela: Natalija Gašparić
Ako ti se dopala ova crtica, registruj se na naš besplatni bilten na desnoj strani bloga, i dva puta nedeljno ćeš primati sveža jednominutna ohrabrenja na mail
