Za Hristove sledbenike je važno da razumeju Pokret jevrejskih korena (“Pretpostavka Pokreta jevrejski koreni (PJK) je verovanje da je Crkva skrenula daleko od istinitih učenja i jevrejskog koncepta Biblije. Pokret tvrdi da je hrišćanstvo indoktrinirano kulturom i verovanjima grčke i rimske filozofije i da je naposletku biblijsko hrišćanstvo, koje se danas uči u crkvama, iskvareno paganskom imitacijom novozavetnih evanđelja.” Ceo tekst, na engleskom: Hebrew Roots Movement). Razlog za razumevanje je što je ovo sve popularniji pokreta unutar Crkve, čija su lažna učenja uspela zarobiti i neke iskrene hrišćane.
Ljudi upleteni u ovaj pokret obuhvataju prave vernike koji pogrešno razumeju svrhu starozavetnog Zakona, baš kao i lažne učitelje i lažne hrišćane. Uzgred, verovanja pokreta variraju od osobe do osobe. Neki u pokretu bi rekli da niste spaseni ako ne poštujete starozavetne zakone. Drugi bi jednostavno rekli da ste prevareni.
Ali svi u PJK veruju da hrišćani treba da poštuju starozavetne zakone o ishrani, suboti i svetkovanju praznika.
Dozvolite mi da unapred kažem: nema ništa loše u tome što osoba poštuje starozavetne zakone, ali je pogrešno tvrditi da je takvo poštovanje Božija želja za novozavetne hrišćane.
Bilo da učitelji PJK - a to čine namerno ili zato što su naivni, oni koriste metod koji je tipičan za lažna učenja: stvaraju doktrinu tako što izvade stih iz konteksta a ignorišu učenje celokupnog Svetoga pisma na tu temu.
Dva ključna stiha zloupotrebljena od strane PJK-a
Kontekst: Rimljanima 3-4 objašnjava da mi nismo više pod starozavetnim zakonima; a stih 3:31 naglašava važnost svrhe zakona: da nam pokaže da ne možemo dostići nivo Božijih zahteva kroz poštovanje zakona. Naša vera ne poništava svrhu zakona. Nego je potvrđuje.
Molim vas pročitajte oba poglavlja u celini da biste razumeli 3:31 u kontekstu. I zapazite stihove poput narednih, koji sumiraju puno značenje konteksta ovih poglavlja:
Rimljanima 3:20: “Jer se delima zakona ni jedno telo neće opravdati pred Njim; jer kroz zakon dolazi poznanje greha.”
Rimljanima 4:13: “Jer obećanje Avraamu ili semenu njegovom da bude naslednik svetu ne bi zakonom nego pravdom vere.”
2. Matej 5:19 je drugi stih koji PJK smatraju ključnim.
Matej 5:17-20: “Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke: nisam došao da pokvarim, nego da ispunim. 18 Jer vam zaista kažem: dokle nebo i zemlja stoji, neće nestati ni najmanje slovce ili jedna titla iz zakona dok se sve ne izvrši. 19 Ako ko pokvari jednu od ovih najmanjih zapovesti i nauči tako ljude, najmanji nazvaće se u carstvu nebeskom; a ko izvrši i nauči, taj će se veliki nazvati u carstvu nebeskom. 20 Jer vam kažem da ako ne bude veća pravda vaša nego književnika i fariseja, nećete ući u carstvo nebesko.”
Objašnjenje stiha na stih:
Stih 17 objašnjava da je Hrist došao da ispuni Zakon (Mojsijev zakon, tzv. nomos) i Proroke (starozavetna proroštva). U trenutku kada je Isus govorio ove reči, to se još nije u potpunosti ispunilo.
Stih 18 objašnjava da starozavetni zakon neće nestati sve dok se ne ispuni, a Isus ga je ispunio vrlo brzo nakon što je bio izgovorio ove reči.
Pre Hristove pomirbene žrtve, još uvek smo bili “pod zakonom”. Njegovom smrću i vaskrsenjem izvršeno je sve što je starozavetni zakon zahtevao. Njegova smrt nas je učinila “čistima”, nešto što oni koji drže zakon nikada ne bi mogli postići.
U stihu 19 grčka reč se menja iz reči Zakon (nomos) u reč zapovesti (entolé). Ovo je značajno. Korišćenje obe ove reči u ovom odlomku jasno pokazuje da se Isus prebacio sa Mojsijevog zakona (ispunjen) na moralne zapovesti (trajne).
U stihu 20 Isus upućuje na pravednost fariseja koji su bili pedantni u držanju starozavetnih zakona o ceremonijama, ishrani i žrtvovanju. Kaže da nas ta vrsta pravednosti neće odvesti u nebo. Poštovanje spoljnih zakona neće zadovoljiti Boga. Ostatak poglavlja je objašnjenje da se prava pobožnost otkriva u moralnim postupcima. Ishrana i ceremonije se ne spominju.
Dozvolite mi da koristim ovu analogiju za objašnjenje stihova 17-19:
Pretpostavimo da ste uništili očev auto i dugovali ste dosta novca za popravku automobila. Pokušavali ste da to platite, ali bilo je očigledno da nikada nećete moći sami.
Nakon što vas je otac pustio da se mučite nekoliko nedelja (da dokaže vašu nesposobnost da platite), dolazi do vas i kaže: “Platio sam račun u potpunosti, do poslednjeg dinara. I čuvam taj račun kao podsetnik na tvoju nesposobnost da ga platiš i na moju ljubav koja me je motivisala da ga platim za tebe. Sada, pošto sam platio ovaj račun za tebe, očekujem da voziš bezbedno, da pokažeš poštovanje prema mojoj imovini i da se ponašaš zrelo.”
Međutim, vaš PJK prijatelj kaže: “Tvoj otac još uvek ima račun kod sebe, tako da to znači da očekuje od tebe da ga platiš. Zato bi ti bilo bolje da počneš da štediš pare za to.”
“Kontekst naučavanja celog Svetog pisma”
u vezi sa starozavetnim zakonima
Lažna učenja su izgrađena na nekoliko stihova izvučenih iz konteksta, kao što su oni gore. I ignorišu druge jasne pasuse na tu temu. Pozivam vas da pročitate cela poglavlja u kojima se nalaze odlomci ispod. Videćete da oni tačno predstavljaju kontekst.
Galaćanima 2:19-21: “Jer ja zakonom zakonu umreh da Bogu živim; s Hristom se razapeh. A ja više ne živim, nego živi u meni Hristos. A što sad živim u telu, živim verom Sina Božjeg, kome omileh, i predade sebe za mene. Ne odbacujem blagodati Božje; jer ako pravda kroz zakon dolazi, to Hristos uzalud umre.”
Galaćanima 3:2-3: “Ovo jedno hoću od vas da doznam, ili Duha primiste kroz dela zakona ili kroz čuvenje vere? Tako li ste nerazumni? Počevši Duhom, sad telom svršujete?”
Galaćanima 3:12-13: “A zakon nije od vere; nego čovek koji to tvori živeće u tome. Hristos je nas iskupio od kletve zakonske postavši za nas kletva, jer je pisano: Proklet svaki koji visi na drvetu:”
U narednim stihovima Pavle jasno objašnjava da on više ne sledi jevrejske zakone. Umesto toga, on se pokorava Hristovim (tj. novozavetnim) zapovestima. Nekoliko puta tokom svoje službe, on je sledio neke starozavetne zakone kako bi imao prilike da podeli evanđelje sa Jevrejima, ali je u nastavku objasnio zašto je to činio.
1.Korinćanima 9:19-23: “Jer premda sam slobodan od svih, svima sebe učinih robom, da ih više pridobijem. Jevrejima sam bio kao Jevrejin da Jevreje pridobijem; onima koji su pod zakonom bio sam kao pod zakonom, da pridobijem one koji su pod zakonom (iako sam nisam pod zakonom); Onima koji su bez zakona bio sam kao bez zakona, premda nisam Bogu bez zakona nego sam u zakonu Hristovom, da pridobijem one koji su bez zakona. Slabima bio sam kao slab, da slabe pridobijem; svima sam bio sve, da kakogod spasem koga. A ovo činim za jevanđelje, da bih imao deo u njemu.”
PJK ima izuzetno složena objašnjenja za prethodne odlomke, koja nisu zasnovana na kontekstu, niti na izvornom grčkom, niti na čitavom naučavanju Svetog pisma. Čuvajte se bilo kakvog tumačenja Pisma koje zahteva više slojeva objašnjenja da bi odgovaralo određenoj doktrini.
Odeljak ispod govori o uzaludnost pokoravanja praznicima/suboti i zakonima o ishrani, istim onim zakonima na kojima insistira PJK da hrišćani treba da se pridržavaju:
Kološanima 2:16-17: “Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za subote; Koje je sve bilo sen od onog što htede da dođe, i telo je Hristovo.”
Zakoni o ishrani
Dela 10:9-16: “A sutradan kad oni iđahu putem i približiše se ka gradu, iziđe Petar u gornju sobu da se pomoli Bogu u šesti sat. I ogladne, i htede da jede; a kad mu oni gotovljahu, dođe izvan sebe, I vide nebo otvoreno i sud nekakav gde silazi na njega, kao veliko platno, zavezan na četiri roglja i spušta se na zemlju; U kome behu sva četvoronožna na zemlji, i zverinje i bubine i ptice nebeske. I postade glas k njemu: Ustani, Petre! Pokolji i pojedi. A Petar reče: Nipošto, Gospode! Jer nikad ne jedoh šta pogano ili nečisto. I gle, glas opet k njemu drugom: Šta je Bog očistio ti ne pogani. I ovo bi triput, i sud se opet uze na nebo.”
U raspravi o hrani žrtvovanoj idolima, Pavle se pokriva izjavom o ishrani koja potvrđuje da zakoni o hrani više nisu primenljivi na hrišćanima. Kontekst ovog odlomka nisu zakoni o ishrani, nego Pavlova smela izjava koja sigurno pobija verovanje da je sva hrana, koja je žrtvovana idolima ili zabranjena starozavetnim zakonima, nečista.
1.Korinćanima 8:8: “Ali jelo nas ne postavlja pred Bogom: jer niti ćemo biti veći ako jedemo, ni manji ako ne jedemo.”
Uporedite ovaj stih sa rečima starozavetnih zakona o ishrani i videćete da je PJK ignorisao novozavetne promene koje je Hrist uveo:
3.Mojsijeva 11:41-43: “I sve što puže po zemlji, da vam je nečisto, da se ne jede. Šta god ide na trbuhu i šta god ide na četiri noge ili ima više nogu između svega što puže po zemlji, to ne jedite, jer je nečisto. Nemojte se poganiti ničim što gamiže i nemojte se skvrniti njima, da ne budete nečisti s njih.”
Bog je jasno dao do znanja da više ne postajemo čisti ili nečisti hranom koju jedemo. PJK mora da negira jasne, direktne novozavetne stihove kako bi podržao tvrdnju da smo još uvek pod starozavetnim zakonima o ishrani.
Zakoni o ishrani su bili posebno jaka utvrda otpora u Petrovom životu. Pročitajte Galaćanima 2:11-21 gde je Pavle prekorio Petra što se vratio zakonu i što nije jeo sa neznabošcima.
U narednim stihovima Isus objašnjava zašto zakoni o ishrani nisu važni za vernike Novog zaveta. Hajde da “slušamo i razumemo” šta On govori.
Matej 15:10-11: “I dozvavši ljude, reče im: Slušajte i razumite. Ne pogani čoveka šta ulazi u usta; nego šta izlazi iz usta ono pogani čoveka.”
Marko 7:18-19: “I reče im: Zar ste i vi tako nerazumni? Ne razumete li da šta god u čoveka spolja ulazi ne može ga opoganiti? Jer mu ne ulazi u srce nego u trbuh; i izlazi napolje čisteći sva jela.” (Rekavši ovo, Isus je proglasio svu hranu čistom.)
Napomena: Reči podvučene u zagradi su Sveto pismo, prevedene sa izvornog grčkog.
Sve ili ništa
Jakov 2:10: “Jer koji sav zakon održi a sagreši u jednom, kriv je za sve.”
Starozavetni zakoni obuhvataju zakone o ishrani, očišćenju, žrtvovanju, ceremonijama i građanskim zakonima za izraelski narod. Pod Starim zavetom (“pod zakonom”), ljudi su postali nečisti hranom koju su jeli, stvarima koje su dodirivali i normalnim telesnim funkcijama (3.Mojsijeva 15:19-33). Neki od ovih zakona su poboljšali sanitarne i zdravstvene uslove tokom drevnih vremena, a neki su bili isključivo simboli naše ljudske nedostojnosti pred Bogom.
Zanimljivo je da PJK bira koje će starozavetne zakone poštovati. Oni poštuju zakone o ishrani, ali ne i zakone o očišćenju, iako su oba imala istu svrhu: da čoveka drže dovoljno “čistim” da može da bude u Božijem prisustvu.
Kada je Hrist došao, On je postao naša pravednost. Mi smo postali “čisti” kroz Njega. Spoljni zakoni su se u potpunosti ispunili u Hristu (Efežanima 5:25-27).
Pa zašto se PJK odlučuje da veruje da su zakoni žrtve i očišćenja ispunjeni u Hristu, ali zakoni o ishrani i ceremonijama nisu? Nema razumnog razloga za ovaj dvostruki aršin. Ili je Hristos ispunio sve zakone ili nijednog od njih.
-----------
Prevela: Natalija Gašparić
Ako ti se dopala ova crtica, registruj se na naš besplatni bilten na desnoj strani bloga, i dva puta nedeljno ćeš primati sveža jednominutna ohrabrenja na mail
No comments:
Post a Comment