Čovekov četvrti greh u Pismu je bio prebacivanje krivice na drugoga (1.Mojsijeva 3).(1)
Ne nalazimo ni jednu reč pokajanja u Adamovim i Evinim objašnjenjima o padu. Umesto da priznaju i zatraže od Boga oproštenje, Adam i Eva su pravdali svoje grehe okrivljujući nekog drugog.
Adam je krivio Evu, a indirektno i Boga što mu ju je dao:
“Žena, koju si mi dao da bude uz mene, ona mi dade s drveta, i jedoh.”
Eva je krivila zmiju:
“Zmija me prevari, te jedoh.”
Od tog sudbonosnog dana, ljudska bića su postala eksperti za prebacivanje krivice.
Mi ne možemo kriviti Sotonu (Jakov 4:7).
Ne možemo kriviti roditelje (Ezekijel 18:20).
A ne možemo kriviti ni okolnosti (Filipljanima 4:12-13; 1.Korinćanima 10:13).
Čim počnemo kriviti nekoga ili nešta za naš greh, pročitajmo Jakov 1:12-15, naročito 14. i 15. stih:
“Nego svakog kuša njegova slast, koja ga vuče i mami. Tada zatrudnevši slast rađa greh; a greh učinjen rađa smrt. ”
---------------
(1) Prva 4 greha čoveka zapisana u Božijoj Reči:
➧ Eva je odbacila Božiju Reč (Najstariji greh u Knjizi)
➧ Adam je poklekao pod pritiskom “ne odudarati” (Drugi najstariji greh)
➧ Oboje su pokušali da se sakriju od Boga (Treći najstariji greh)
➧ Oni su započeli prebacivanje krivice na drugoga (Četvrti najstariji greh)
-----------
Original: The Fourth Oldest Sin: It's Your Fault
Prevela: Natalija Gašparić
Ako ti se dopala ova crtica, registruj se na naš besplatni bilten na desnoj strani bloga, i dva puta nedeljno ćeš primati sveža jednominutna ohrabrenja na mail
No comments:
Post a Comment