Priča o bludnom sinu je treća od tri parabole u evanđelju po Luki 15, koja otkrivaju Božje srce za izgubljene.
U prve dve priče, pastir juri za izgubljenom ovcom, a žena pažljivo traži izgubljeni novčić. Hrist je došao da traži i spase izgubljene, i ove priče nas inspirišu da činimo isto (Luka 19:10; Matej 28:18-20).
Ali je treća priča drugačija. Sin ne luta kao izgubljena ovca niti se bezbrižno valja ispod stola kao izgubljeni novčić. On bira da ode, i zato ga otac ne juri.
Postoje slučajevi kada ljudi namerno odbacuju svoje voljene i svoju hrišćansku pozadinu. U stvari, trenutno postoji veoma veliki broj “odbeglih” koji upravo to rade (bivši hrišćani).
Da bi se mogli vratiti, prvo moraju doći do kraja svog “ja” i prepoznati svoje duhovno siromaštvo. Otac bludnika je to razumeo.
Bludni sin je morao da iskusi posledice svojih grehova bez očeve pomoći da bi se prizvao k svesti i urazumio.
Dakle, ako imate voljene koji su namerno odbacili svoju veru, molite se i čekajte. A kada se vrate, budite spremni da im potrčite u susret!
Ova crtica može pomoći u periodu čekanja da se “odbegli” vrati … ili iz nekog drugog razloga: Treba nam: strpljenje.
-----------
Original: When God Waits and When He Chases
Prevela: Natalija Gašparić
Ako ti se dopala ova crtica, registruj se na naš besplatni bilten na desnoj strani bloga, i dva puta nedeljno ćeš primati sveža jednominutna ohrabrenja na mail
