Ovo je jedan u nizu članaka koji procenjuju tvrdnje knjige “Granice” i onlajn učenja na tu temu. Pošto autori knjige “Granice” (Dr. Henry Cloud i Dr. John Townsend) tvrde da dele biblijske savete, trebalo bi da ih procenimo na osnovu biblijskih principa.
Poglavlje 15 knjige “Granice” nosi naziv “Otpor granicama“, a dr. Henri Klaud i dr. Džon Taunsend posvećuju vreme definisanju onoga što nazivaju “porukama krivice“.
Njihov glavni primer je malo preteran sa majkom koja se pretvara da ima problema sa glasnim žicama jer je sin ne zove dovoljno često. Drugi primeri koje nude mogli bi biti prikladniji u zavisnosti od situacije.
No, zaključak autora je, da je skoro svaka izjava koja izražava razočarenje ili korigovanje “oružje u arsenalu osobe koja kontroliše”.
Ovakav način prikazivanja je tipičan u učenju “Granica”. Po njima, umesto da ljudi povremeno budu manipulativni ili dosadni, oni poseduju oružje koje namerno ima za cilj da nas kontroliše ili da se osećamo nedostojnima.
“Granice” većinu problema vidi kao rezultat loših ljudi sa zlim motivima koji pokušavaju da kontrolišu dobre ljude sa dobrim motivima. I moraju verovati da samo dobri ljudi čitaju njihove knjige.
Oni jasno stavljaju do znanja da je svaka izjava koja izražava razočarenje oružje: “Ljudi koji govore ove stvari pokušavaju da vas navedu da se osećate krivim zbog vaših izbora. Oni pokušavaju da vas nateraju da se osećate loše zbog odluke o tome kako ćete trošiti svoje vreme i resurse, o odrastanju i odvajanju od roditelja…”
Još jedan dosledan aspekt knjiga i članaka iz “Granica” je njihova zloupotreba Svetog pisma. U ovom slučaju, autori objašnjavaju da imamo pravo da trošimo svoje vreme i trud kako želimo, i to “potvrđuju” citiranjem: “Zar nemam prava da činim šta hoću sa onim što je moje?” (Matej 20:15a).
Ovaj stih potiče iz priče o čoveku koji svim svojim zaposlenima daje istu platu bez obzira da li su počeli da rade rano ili kasno u toku dana, ukazujući na njegovu velikodušnost, a ne na zaštitu svog vremena ili imovine. U stvari, ceo stih glasi na ovaj način: “Zar nemam pravo da radim šta hoću sa svojim novcem? Ili si zavidan zato što sam ja velikodušan?”
Ova priča u Mateju 20:1-16 simbolizuje, da Bog (vlasnik zemlje) svima koji Mu priđu (radnicima) daje večni život, bez obzira koliko dugo su Mu služili. Bizarno je koristiti ovaj stih da tvrdimo da Bog želi da sami odlučujemo o tome koliko često ćemo zvati svoju majku ili da li ćemo prisustvovati porodičnim događajima.
Autori “Granica” nam govore da ispitamo svoje ponašanje kako bismo bili sigurni da nismo sebični, ali se vrlo malo vremena troši na ovaj važan aspekt odnosa. Glavna poruka je da je svako ko pokušava da nas natera da se osećamo krivim manipulativan i da treba da ignorišemo njihove “poruke krivice”.
Postoje negativni oblici krivice, ali je krivica takođe i zdrav deo pokajanja (Luka 18:9-14; Jakov 4:7-10; 1.Jovanova 1:8-10). Ako smo uradili nešto pogrešno, onda bi i trebalo da osetimo krivicu/žaljenje kada nam se na to skrene pažnja.
Ali, prema “Granicama”, kada smo nešto prepoznali kao poruku krivice, mi ne smemo da se pravdamo: “Ne objašnjavajte ili ne opravdavajte svoje postupke. To rade samo deca koja su kriva… Ne dugujete objašnjenje onima koji žele da izazovu osećaj krivice u vama.”
No, ako imamo opravdane razloge za svoje ponašanje, zašto se onda plašimo da ih objasnimo? Na primer, šta bi nam Sveto pismo zapravo reklo da radimo ako se roditelj žali na zanemarivanje?
To bi nas nateralo da pažljivo i uz molitvu procenimo da li se odnosimo prema svojim roditeljima “časno” kao što to Bog zapoveda (Efežanima 6:2-3). U stvari, koristeći parabolu iz Mateja 20:1-16 koju su autori “Granica” zloupotrebili, mogli bismo da se podsetimo da služimo velikodušnom Bogu koji od nas očekuje da i sami budemo velikodušni sa svojim vremenom, novcem i trudom (Izreke 11:24-25; 1Timoteju 6:18-19; Filipljanima 2:3-4).
Ako smo se zaista ponašali na način koji je pobožan i pažljiv, zašto bismo odbijali da objasnimo sebe, opišemo svoj raspored i ograničenja i izrazimo želju da ugodimo drugoj osobi koliko god možemo?
Evo nekih primera:
Ako ne posećujete svoju majku redovno:
“Izvini mama, trebala bih te češće nazvati. Ali sam do guše u stvarima na poslu. Ali znaj da si mi bitna. Hajde da se čujemo svake subote između 9 i 10 sati pre podne, jer onda imam vremena a baš bih volela da se čujemo.”
Ako majka previše očekuje:
“Mama, ja te volim ali ne mogu da te zovem svaki dan. To je previše. Nije da te ne volim ili da se ne molim za tebe, ali mi je život stvarno pretrpan poslom i porodicom, zato hajde da se čujemo jednom nedeljno, sem ako ti ne iskrsne nešto vanredno. Nadam se da me razumeš.”
Čak i ako vaša majka ostane u uverenju da treba da je zovete svakodnevno, možete nastaviti da se odnosite prema njoj s poštovanjem a da pritom odbijate da budete izmanipulisani.
Umesto da naučimo kako da se biblijski nosimo sa manipulacijom, knjiga “Granice” preporučuje da odbijemo da ponudimo objašnjenje. Oni tvrde da bi trebalo da “budemo asertivni i kritiku tumačimo kao nešto što se odnosi na osećanja onoga ko kritikuje”, a ne na naše ponašanje. Na primer, predlažu da kažemo: “Zvuči kao da si povređena jer misliš da bi trebalo da te češće zovem.”
Inače, ovo je i uobičajeni predlog koji koriste psiholozi. Doduše on može biti prikladan u retkim situacijama kada ste u potpunosti sve objasnili, ali ne i u svim situacijama, kako to “Granice” nalaže, jer to onda može izazvati sebičnost.
Ukratko, učenja “Granice” promovišu tvrdoglavost. Oni ne prave razliku između roditelja, članova porodice, saradnika ili poznanika i često koriste Sveto pismo da negiraju upravo ono što ono uči. Na mnogo načina, tip ponašanja kojeg “Granice” promovišu je jednako manipulativno kao i ponašanje za koje tvrde da pokušavaju da spreče.
-----------
Prevela: Natalija Gašparić
Ako ti se dopala ova crtica dnevne pobožnosti, registruj se na naš besplatni bilten na desnoj strani bloga, i uvek ćeš primati sveža jednominutna ohrabrenja na mail
